Krstarenje Karibima-priča o radu na brodu

Ovo su neka moja iskustva sa prošlogodišnjeg (2004) krstarenja Karibima gde sam radio za američku kompaniju Royal Caribbean Cruise International

08.05.2005.

Karibi - Krstarenje preko sedam mora…..


Royal Caribbean International, Carnival Cruise Lines, Celebrity Cruises, Norwegian Cruise Lines, Cristal, Holland America Cruise, Disney Cruise Line, Star Cruises, Apollo Ship Chandlers……..dugačak je spisak velikih svetskih cruise kompanija, grana turizma koja se u poselednjoj deceniji razvija neverovatnom brzinom. Populacija od preko 300 miliona ljudi u Severnoj Americi prosto vapi za ovim vidom turizma, broj novoporinutih brodova me nekako podseća na auto industriju, svake godine po jedan novi model, u ovom slučaju svake godine novi, sve veći i duži brodovi, divovi dužine preko tri stotine metara i visine osrednjeg solitera.

Ovo je priča o mom angažmanu za Royal Caribbean Cruise International, jednu od vodećih svetskih cruise kompanija sa sedištem u Majamiju, Florida, USA; kompanija sa flotom od oko 20 brodova čiju većinu akcija drže američki jevreji i čiji se godišnji profit meri u milijardama dolara a u ponudi su skoro sve destinacije sveta. Karibi su najzastupljeniji i prosto da nema ostrva u tom arhipelagu a da nije obuhvaćeno u nekom od aranžmana. Pored severnoameričkog kontinenta i destinacija kao sto su Havaji, Aljaska, Kanada, Panamski kanal,…….u ponudi je i Evropski kontinent sa kompletnom ponudom od Skandinavije pa sve do Sredozemnog mora. Čak je i Dubrovnik u ponudi ove kompanije.Za više detalja o destinacijama i nekim osnovnim detaljima vezanim za kompaniju možete posetiti njihov oficijelni sajt na adresi www.royalcaribbean.com .

08.05.2005.

"Mariner Of The Seas"

Iako je ovo bio moj prvi susret sa radom na putničkom brodu, imao sam sreće da svoj prvi ugovor započnem na najnovijem ostvarenju ove kompanije u to vreme, MARINER OF THE SEAS, brodu iz najveće klase Voyager. Brod je inače napravljen u Skandinaviji i porinut je u oktobru 2003. godine a svoje prvo putovanje po Karibima je obavio narednog meseca iste godine. Šta reci o grdosiji dugoj 310 metara, visine 60-tak metara (15 dekova), nosivosti 140.000 bruto registarskih tona, koja prima oko 3500 putnika i oko 1200 članova posade i čija je izgradnja koštala neverovatnih 650 miliona dolara (neke manje države jedva da premašuju svojim bruto nacionalnim dohotkom ovu cifru). Sama pomisao na ove brojke deluju zastrašujuce, a prvi susret oči u oči sa ovim gradom na vodi jednostavno vas ostavlja bez daha. Turbine za proizvodnju elekrtične energije za kompletne potrebe broda je dovoljna da pokrije sve potrebe za električnom energijom jednog manjeg karipskog ostrva kao sto je recimo Aruba! MARINER je , na žalost, svoj primat kao najveći putnički brod na svetu držao svega par meseci dok u januaru 2004. godine nije porinut Queen Mary 2 sa svojih veličanstvenih 17 dekova i celih 345 metara, cena prava sitnica, 850 miliona zelenih novčanica. Imao sam tu sreću da ga vidim usidrenog na USA Devičanskim ostrvima.

Opisati sve lepote MARINER-a u nekoliko rečenica je prosto nemoguće, zahtevalo bi mnogo više prostora nego što ga ovom prilikom imam tako da ću se osvrnuti na one najznačajnine stvari. Ako izuzmemo na momenat kič, koji je svojstven američkom poimanju lepote, MARINER pleni gracioznošću kako svojom spoljašnošću tako i svojim enterijerom. Nije preterivanje ako kažemo da je to pravi mali grad na vodi jer se u samom središtu broda na 4-om deku prostire tzv. Royal Promenada dužine čitavih 125 metara, praktično nemate osećaj da se nalazite na brodu već u nekoj maloj uličici prepunoj radnjama, restoranima, pabovima, itd…..
Broj restorana, diskoteka, barova sa tematskom muzikom, od latino ritmova, rocka, jazz-a ……pa do lakih nota piano bara će zadovoljiti sve muzičke ukuse.
Velelepna sala za ručavanje sa 1500 mesta se prostire na 3.,4. i 5. deku dok će teatar sa 1400 mesta svakodnevnim celovečernjim programom, od brodvejskih kabarea preko šou programa i koncerata, zabaviti prilično izbirljive goste.
Nalazite se na sunčanim i toplim Karibima a volite zimske sportove, nema problema, sala za klizanje vam je na raspolaganju! Sportski ste tip, izbor je impresivan, teratane, fitnes centri, staza za džoging i rolere, teniski i košarkaski teren u punoj veličini, mini golf teren sa 9 rupa, pa čak i zid za slobodno penjanje! Tu je naravno i bazen na 11 deku i spa centar sa masažom i djakuzijem. Na raspolaganju su vam i foto studio, internet bar , biblioteka, zabavni parkovi za decu, i jos mnogo toga. Za one koji vole da se razbacuju sa novcem tu je kockarnica koja je prava slika i prilika mnogo poznatijih “sestrica” iz Las Vegasa. Zvaničan podatak koji sam čuo od jednog od menadžera je da trećinu prohoda kompanija ostvaruje upravo od kockarnica! Na poslednjem 15 deku se, nećete verovati, nalazi mala kapela za verske obrede i venčanja!

08.05.2005.

Informacije za sve avanturiste.......

Malo bih se vratio na početak cele ove priče i rekao par reči o tome kako je tekla cela porcedura od ideje o radu na brodu pa do same realizacije, mislim da će biti korisno za sve one koji razmišljaju o tome da se upuste u ovu avanturu.
Royal Caribbean, kao i sve gore pomenute kompanije, zastupaju agenicije “Sea” u Beogradu i “Employment Power” iz Zagreba. Agencija “Sea” se nalazi u Balkanskoj 35-39 (tržni centar , II sprat), tel: 011/3618-789 i 685-608 , web adresa: http://www.sea-agency.com dok su brojevi zagrebačke agencije +385 1 3708 615 i +385 1 3708 616, email: info@employment-power.hr , web adresa: www.employment-power.com .
Tamo možete dobiti sve potrebne informacije a ja bih samo dodao da je potrebno uraditi intervju sa ljudima iz kompanije za koju ste aplicirali, potrebano je solidno znanje engleskog , znači konverzacijski nivo. U svemu tome posreduje vaša agencija koja uzima proviziju od nekih 200 eura (u Zagrebačkoj agenciji 250) što i nije tako strašno, naravno novac se daje tek po sredjivanju kompletne dokumentacije i dobijanja USA vize. Ovo napomijem jer uvek postoji izvesna doza skepticizma kada su ovakve radnje u pitanju a pogotovu kada se novac daje unapred. Ostali troškovi uključuju avio-kartu u jednom pravcu koja košta negde izmedju 350-400 eura (do Majamija), lekarski pregled oko 60, USA viza US $ 100 i još neki propratni troškovi, sve u svemu treba računati na manje-više 800 eura u samom startu.
Na svu sreću obe ove agencije svoj posao odradjuje krajnje profesionalno i nema nikakve bojazni, jedina prepreka do krajnjeg cilja moze biti loše odradjen i nepripremljen intervju, u tom slučaju možete biti odbijeni, ali to je sve u vašem domenu i zavisi prvenstveno od vas samih. Od zanimanja koja se uglavnom traže su: kuvari, konobari, barmeni, fotografi, krupijei, prodavači,.....

08.05.2005.

Rad na brodu

Osvrnuo bih se na celu ovu priču iz dva aspekta, čoveka koji je bio angažovan na brodu kao osoblje i one lepše strane, kao turista, bar ono što sam uspeo da vidim.

Prvo par reči o samom radu na brodu i nekom iskustvu koje sam tamo stekao radeći kao kuvar, zvanično cook assistant. Iako sam bio svestan toga šta me tamo očekuje, znači tezak, celodnevni rad, bio sam u krajnju ruku iznenadjen celom organizacijom i načinom na koji ta mašinerija funkcioniše. Kapitalizam u najgorem značenju te reči! Ko je rakao da je robovlasničko društvo iskorenjeno? Na žalost postoji i u 21. veku ali upakovano u malo lepšu ambalažu. Ok, to se moglo i ocekivati ali gledati jadne filipince, koji čine bar 50% radne snage, kako se ubijaju od posla radeći bukvalno za dve osobe ne bi li prehranili svoje desetočlane porodice daleko na drugom kraju sveta, premašujuci sve moguce norme pored ionako veoma teške 70-očasovne radne nedelje, bilo je u nekim momentima krajnje patetično. Žalosno je i to da u tom miksu od oko 100 nacija vaše obrazovanje, životno iskustvo, integritet, i sve one vrednosti koje nosite u sebi apsolutno nikoga ne interesuju i vi ste zapravo po privilegijama i statusu u potpuno istom položaju sa tamo nekim jamajčaninom koji jedva da ima završenu osnovnu školu i do juče je palio džoint za džointom u opasnim krajevima Kingstona obijajući automobile i pljačkajući turiste.
Uslovi života na brodu su bili prilično dobri s obzirom na okolnosti u kojima se nalazite, skučen i ograničen prostor za kretanje. Pomalo klaustrofobične kabine bez prozora nekome mogu predstavljati problem ali na sreću ili nesreću u njima ne provodite previše vremena osim kada spavate, iako su, moram priznati, veoma dobro opremljene, TV, frižider, zasebno kupatilo, klima. Hrana za posadu je bila na odličnom nivou, svakodnevno je na meniju bilo raznih vrsta mesa, salata, povrća i voća….

Organizacija u samoj kuhinji je bila više nego tragična, prosto neshvatljivo za hotel od 5*. Tom Kruz je svoje nemoguće misije lako rešavao na filmu ali smo mi nase nemoguće misije ostvarivali na krajnje čudesne nacine, zamislite kada vas za večeru očekuje serviranje preko 3000 obroka a vi u datom momentu nemate osnovna sredstva za rad kao sto su npr. nož, kutlača, čist tanjir, itd….a šefovi koji su inače jako dobro placeni (US$ 3000 pa naviše) samo što ne vitlaju bičem iznad glava očekujući od vas da za neku bednu kuvarsku platu od US $ 600-700 stvorite nešto čega prosto nema! Sve je podredjeno gostu, koji je naravno uvek u pravu.
Rad na brodu je izuzetno naporan, radni dan traje u proseku 10 časova, ponekad i 12, nema slobodnih dana a ugovori su za većinu posade od 6 meseci, za kuvare 8, dok za osoblje i oficirski kadar to varira od tek 10-tak nedelja pa i do godinu dana.

Medjutim, da me ne bi neko pogresno shvatio, ne želim da ovom pričom odbijam od ideje sve one ljude koji razmišljaju da se upuste jednog dana u ovakvu avanturu. Iako su ovo možda neki ekstremi, to je ipak surova realnost koja se u potpunosti razlikuje od ove nase vurtuelne koja vlada u Srbiji (Jugolaviji) poslednjih nekoliko decenija a postoje dva razloga zbog kojih bi preporučio mladim ljudima koji nemaju posla da probaju nešto slično, pored toga sto imate prilike da putujete, upoznate druge kulture, ljude i običaje, steknete nova prijateljstva i vidite neka mesta na kugli zemaljskoj o kojima ste samo sanjali, steći ćete jedno ogromno iskustvo, mentalno i fizički očvrsnuti i razbiti neke iluzije o lagodnom životu gde se malo radi a lepo živi. Naravno, novac je neizbežna stavka i većini predstavlja osnovni motiv za rad na brodu, mada moram priznati da meni nije bio na prvom mestu.

08.05.2005.

Putovanje iz snova

Par reči za one koji o krstarenju razmišljaju na drugi način, kao odmor, avantura, putovanje iz snova, ili možda medeni mesec.
U ponudi MARINER-a postoje tzv. Eastern i Western Cruise (sedmodnevni aranžmani), prvi obuhvata sledece destinacije: Bahami, USA Devičanska ostrva, Sent Martin i povremeno je uključen i Porto Rico. Drugi obuhvata: Haiti, Jamajku, Kajmanska ostrva, Meksiko. Inace matična luka je Port Kanaveral, većini poznat po lansirnoj rampi svemirskih brodova Kejp Kanaveral, koji je lociran nekih 300-njak km severno od Majamija. U principu krstarenje je zamišljeno tako da se uglavnom noći provode na otvorenom moru tako da se na odredjenu destinaciju stiže u jutarnjim časovima, negde oko 8-9 h i ostaje se do ranih popodnevnih časova.

Bio sam prilično iznenadjen sa vrlo povoljnim cenama kompletnog sedmodnevnog aranžmana koji uključuje tzv. all inclusive varijantu, tj. sve uključeno u cenu. Konkretno za jeftini jednonedeljni aranžman treba izdvojiti negde oko US$ 600-700 s tim što treba naglasiti da cene variraju u zavisnosti od sezone. S obzirom da postoje i kraći i duži aranžmani u principu cena se kreće od US $ 80-100 po jednom danu što i nije tako mnogo s obzirom šta je sve u ponudi. Takodje treba naglasiti da brod spada u kategoriju hotela od 5* i da je sve na vrhunskom nivou od usluge pa do raznoraznih programa u okviru aranžmana i korišćenja svih raspoloživih kapaciteta.
Izuzimajući avio kartu od Beograda do Majamija ova cena je prilično prihvatljiva čak i za naše ljude. Medjutim postoje razne zamke koje treba izbegavati gde pokušavaju da vam izvuku pare iz džepa kao što je npr. kockarnica. Takodje, stvar koja mi nikada nije bila jasna (a bio sam svedok iste priče i dok sam radio u restoranu u Dominikanskoj Republici, vidi http://www.ptt.yu/korisnici/p/j/pjevtic ) , kao što sam napomenuo, cena aranžmana uključuje i kompletan meni, doručak, ručak, večera, a čak mozete naručiti hranu i u pola noći ako želite, sto ce reci, neograničeno konzumiranje hrane 24 sata dnevno, e sad, postoji par restorana koji nisu uključeni u cenu i naravno morate dodatno platiti za obrok, recimo nekih US $ 20 će vas koštati jedna večera. Postavlja se logično pitanje, zašto bi neko platio istu stvar dva puta. Da li je nad tim naivnim američkim turistima izvršena kolektivna lobotomija ili su jednostavno isprogramirani da rade neke stvari koje im se preko medija konstantno serviraju , ne znam , ali sigurno znam da vole nemilice da troše novac, to im je izgleda jedan od omiljenih “sportova”.


Iako se nekome na prvi pogled može učitini da sva karipska ostrva liče jedno na drugo, svako od njih ima neke svoje specifičnosti bilo da je reč o istoriji i uticaju španskih osvajača jos iz vremena Kolumba ili tirkizno-plavim morem, palmama, divljim, nepreglednim plažama večito obasjanih suncem. Medjutim, jedna stvar krasi sva ova mesta a to je jedinstvena arhitektura koja prosto ne ostavlja nikoga razvnodušim, šarenilo boja, uticaja evropske i afričke kulture koja se savršeno stapa sa karakteristikama domorodačke civilizacije.

Da krenemo redom, Eastern Cruise - isplovljavanje nedeljom u 17 h, stižemo u ponedaljek u jutarnjim časovima u Nassau, glavni grad Bahama. Simpatičan karipski grad, obavezno posetiti Paradise Island nedaleko od centra grada. Druga opcija umesto Nassau-a uključuje nenaseljeno ostrvo Coco Cay, inače u vlasnistvu je kompanije. Raj na zemlji!
U popodnevnim časovima isplovaljavamo, utorak provodimo na otvorenom moru da bi u sredu već u 9 h bili usidreni u mestu Šarlot Amali, na ostrvu St. Tomas, jednom od tri ostrva iz grupe USA Devičanskih otrva. Interesantna mesta u samom gradu su : jedna omanja tvrdjava iz vremena osvajačkih ratova (XVII/XVIII vek) i najstarija otvorena tržnica robova u celom karipskom arhipelagu koja se nalazi u samom centru grada. USA Dev.ostrva su nekada bile pod dominacijom Danske još od 1672. da bi ih USA kupile 1917. za $ 25 miliona. Inače, ostrvo je bilo i utočište pirata a postoje i legende o jednom od najpoznatijih gusara, Plavobradom, koji je, kažu, nastanjivao ovo ostrvo.
Oko 18h isplovljavamo da bi u četvrtak ujutru već bili u Philipsburgu, glavnom gradu holandske strane ostrva St. Martin. Inače, ostrvo je, slično Kipru, podeljeno na dva dela, južni pripada Holandiji dok je nešto veći severni pod upravom Francuske. Philipsburg je duty free zona, shoping meka gde posebno možete naci jeftinu elektronsku opremu od kamera, kompjutera, televizora, mob. telefona, ..itd.
U popodnevnim časovima isplovljavamo jer nas čeka dug dvodnevni put na otvorenom moru do matične luke gde stižemo u nedelju u ranim jutarnjim časovima i gde istoga dana započinjemo novu, ovoga puta, Western Cruise turu.
Eastern tura povremeno uključuje i glavni grad Porto Rica, San Juan. Stari deo grada prosto pleni svojom arhitekturom a posebnu čar mu daju i dve tvrdjave, San Cristobal sagradjena 1634. i San Felipe del Moro iz 1540.godine. Obilazak ovih velelepnnih kamenih gradjevina vas kao vremeplov vraća u davna vremena španske dominacije Novog sveta. Svakako nezaboravan detalj je i jedino noćno isplovaljavanja u 22h.

Prvo ostrvo na maršuti Western Cruise-a je Hispanjola gde stižemo u Labadee, Haiti u utorak u jutarnjim časovima. Malo privatno poluostrvo (takodje vlasništvo kompanije) sa veličanstvenim peskovitim plažama pruža pravi doživljaj ukoliko ste ljubitelj celodnevnih izležavanja na suncu. Uz San Juan i Jamajku, mesto koje je ostavilo najveći utisak na mene.
Sreda je predvidjena za Jamajku. Popularno mesto Ocho Rios, što bi u preovedu znacilo “Osam reka”, poznato po svojim Dunn`s River vodopadima. Jamajka svakako konkuriše za jedno od najlepših karipskih ostrva zbog svoje bujne vegetacije ali ono što ce sigurno zasmetati većini turista je lokalna populacija, ponekad veoma uporna i dosadna u namerama da vam proda neki suvenir ili da se na bilo koji način dokopa toliko željenih $$$. Jednostavno ignorisati sve ulične ponude iz bezbednosnih razloga jer je Jamajka poznata po veoma visokoj stopi kriminala.
U četvrtak smo vec na Kajmanskim ostrvima, destinacija - glavni grad George Town. Nista posebno ne bih istakao, gradić za koji sam čuo jedan neverovatan podatak, ali nisam siguran da li se to odnosi na sam grad ili na celo ostrvo, verovali ili ne, tamo se nalazi 8000 banaka! Ne znam da li uopšte grad ima toliko gradjevina a ne banaka!? Definitivno najveća praonica para, ako ne u svetu a ono bar na Karibima, gde pored svetskih hohštaplera i nače Pere, Žike Mike, iz novije nam istorije, drže svoj prljavo zaradjeni novac.
Petak oko 9h smo već usidreni na ostrvu Cozumel, Meksiko. Jedno od omiljenih mesta najvećeg pustolova i istraživača Žaka Kustoa kada je reč o ronjenju. Pored Maldiva svetski poznata destinacija upravo za sve ljubitelje podvodnog istraživanja.
Subota je predvijdena za povratak u matičnu luku i onda sve novo nanovo….365 dana u godini…..
Pošto slika govori više od hiljadu reči, da bi ceo ovaj dojam upotpunili vizuelnim doživljajem, neke od fotografija koje sam snimio možete naći na adresi http://members.virtualtourist.com/m/92407/

Pored svih problema, teškog i napornog rada, sveopšti utisak je vrlo pozivitvan a stvar koja sigurno ostaje negde u podsvesti zapisana za ceo život su predivni zalasci sunca i šum talasa na otvorenom moru kao i sve prirodne lepote ovog tropskog raja.


Krstarenje Karibima-priča o radu na brodu
<< 05/2005 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031


MOJI LINKOVI

MOJA EMAIL ADRESA
klikaj@neobee.net

WEB STRANICA O DOMINIKANI 2000/2001

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
66269

Powered by Blogger.ba