beats by dre cheap

Rad na brodu

Osvrnuo bih se na celu ovu priču iz dva aspekta, čoveka koji je bio angažovan na brodu kao osoblje i one lepše strane, kao turista, bar ono što sam uspeo da vidim. Prvo par reči o samom radu na brodu i nekom iskustvu koje sam tamo stekao radeći kao kuvar, zvanično cook assistant. Iako sam bio svestan toga šta me tamo očekuje, znači tezak, celodnevni rad, bio sam u krajnju ruku iznenadjen celom organizacijom i načinom na koji ta mašinerija funkcioniše. Kapitalizam u najgorem značenju te reči! Ko je rakao da je robovlasničko društvo iskorenjeno? Na žalost postoji i u 21. veku ali upakovano u malo lepšu ambalažu. Ok, to se moglo i ocekivati ali gledati jadne filipince, koji čine bar 50% radne snage, kako se ubijaju od posla radeći bukvalno za dve osobe ne bi li prehranili svoje desetočlane porodice daleko na drugom kraju sveta, premašujuci sve moguce norme pored ionako veoma teške 70-očasovne radne nedelje, bilo je u nekim momentima krajnje patetično. Žalosno je i to da u tom miksu od oko 100 nacija vaše obrazovanje, životno iskustvo, integritet, i sve one vrednosti koje nosite u sebi apsolutno nikoga ne interesuju i vi ste zapravo po privilegijama i statusu u potpuno istom položaju sa tamo nekim jamajčaninom koji jedva da ima završenu osnovnu školu i do juče je palio džoint za džointom u opasnim krajevima Kingstona obijajući automobile i pljačkajući turiste. Uslovi života na brodu su bili prilično dobri s obzirom na okolnosti u kojima se nalazite, skučen i ograničen prostor za kretanje. Pomalo klaustrofobične kabine bez prozora nekome mogu predstavljati problem ali na sreću ili nesreću u njima ne provodite previše vremena osim kada spavate, iako su, moram priznati, veoma dobro opremljene, TV, frižider, zasebno kupatilo, klima. Hrana za posadu je bila na odličnom nivou, svakodnevno je na meniju bilo raznih vrsta mesa, salata, povrća i voća…. Organizacija u samoj kuhinji je bila više nego tragična, prosto neshvatljivo za hotel od 5*. Tom Kruz je svoje nemoguće misije lako rešavao na filmu ali smo mi nase nemoguće misije ostvarivali na krajnje čudesne nacine, zamislite kada vas za večeru očekuje serviranje preko 3000 obroka a vi u datom momentu nemate osnovna sredstva za rad kao sto su npr. nož, kutlača, čist tanjir, itd….a šefovi koji su inače jako dobro placeni (US$ 3000 pa naviše) samo što ne vitlaju bičem iznad glava očekujući od vas da za neku bednu kuvarsku platu od US $ 600-700 stvorite nešto čega prosto nema! Sve je podredjeno gostu, koji je naravno uvek u pravu. Rad na brodu je izuzetno naporan, radni dan traje u proseku 10 časova, ponekad i 12, nema slobodnih dana a ugovori su za većinu posade od 6 meseci, za kuvare 8, dok za osoblje i oficirski kadar to varira od tek 10-tak nedelja pa i do godinu dana. Medjutim, da me ne bi neko pogresno shvatio, ne želim da ovom pričom odbijam od ideje sve one ljude koji razmišljaju da se upuste jednog dana u ovakvu avanturu. Iako su ovo možda neki ekstremi, to je ipak surova realnost koja se u potpunosti razlikuje od ove nase vurtuelne koja vlada u Srbiji (Jugolaviji) poslednjih nekoliko decenija a postoje dva razloga zbog kojih bi preporučio mladim ljudima koji nemaju posla da probaju nešto slično, pored toga sto imate prilike da putujete, upoznate druge kulture, ljude i običaje, steknete nova prijateljstva i vidite neka mesta na kugli zemaljskoj o kojima ste samo sanjali, steći ćete jedno ogromno iskustvo, mentalno i fizički očvrsnuti i razbiti neke iluzije o lagodnom životu gde se malo radi a lepo živi. Naravno, novac je neizbežna stavka i većini predstavlja osnovni motiv za rad na brodu, mada moram priznati da meni nije bio na prvom mestu.

Krstarenje Karibima-priča o radu na brodu
http://klika.blogger.ba
08/05/2005 10:42